Systasis 40 (2022)

СОДРЖИНА

Елена Џукеска

Предговор од уредникот кон јубилејниот број

„Оттогај никако не престанав да мислам на овој проблем. Резултатот беше тој да на 19 декември 1942 година дојдов до она решение кое одвај дури сега излегува на видело.“

Михаил Д. Петрушевски

‘Дефиницијата на трагедијата кај Аристотела и катарсата [La définition de la tragédie chez Aristote et la catarse]’, ГЗФФ 1 (1948), 1.

Ми претставува огромна чест и задоволство да го претставам овој јубилеен број. Радоста е тројна. Го прославуваме објавувањето на четириесеттиот број, дваесеттата годишнина од постоењето на нашето списание и во исто време осумдесетгодишнината од раѓањето на една идеја, на откритието во чија чест тоа е именувано Систасис.

Според неговите сопствени зборови, Михаил Д. Петрушевски (1911 – 1990), македонски класичен филолог и основач на Институтот за класични студии во Скопје, се запознал за првпат со проблемот на катарсата во Аристотеловата дефиниција на трагедијата како студент по класична филологија на Филозофскиот факултет во Белград. Не престанал да мисли на тоа сѐ додека не го нашол решението на 19 декември 1942. Но, го споделил со јавноста дури шест години подоцна, по завршувањето на Втората светска војна, во 1948, во својата прва статија на таа тема, што е објавена во првиот број на Годишниот зборник на Филозофскиот факултет во Скопје. Следејќи го, пред сѐ, како водич оригиналниот текст на Поетиката и неговата логика, дошол до заклучок дека всушност Аристотел воопшто не зборувал за катарсата како елемент на трагедијата во неговата Поетика и дека синтагмата παθημάτων κάθαρσιν ’прочистување на страстите’ не била никогаш употребена во дефиницијата на трагедијата. Врз основа на палеографската анализа на зачуваните ракописи, Петрушевски ја направил конјектурата πραγμάτων σύστασιν во завршниот дел на дефиницијата на трагедијата. Она за што зборувал Аристотел многу пати во Поетиката и што го сметал за најважен елемент на трагедијата е ’составот на собитија’. Синтагмата παθημάτων κάθαρσιν во Аристотеловиот текст била воведена дури подоцна, како резултат на грешка на препишувачот, погрешна конјектура на она што се чини дека било оштетено место во ракописот.

„Ова е една од најсмелите конјектури на нашето време, а е занемарена во современата литература. ... Речиси е премногу елегантна и премногу здраворазумска за да биде веднаш прифатена“, коментира Теди Бруниус во неговиот прилог Catharsis во Dictionary of the History of Ideas. Самиот Петрушевски исто така бил свесен дека угледот на Аристотел и неговата Поетика е толку голем, а наследството на терминот катарса за теоријата на поетиката и естетиката толку обемно, што ќе биде потребно време за да сфатат сите и да го прифатат фактот дека сите теории за трагичната катарса се изградени врз основа на мит.

Дали конјектурата πραγμάτων σύστασιν е сѐ уште премногу елегантна и премногу здраворазумска за да биде веднаш прифатена, осумдесет години по нејзиното раѓање? Дали нејзината аргументација е и понатаму цврсто втемелена? Каква била критичката рецепција за неа во изминатите години? Како може ова откритие да се примени на философијата и другите дискурси и дисциплини? Како таа го менува нашето разбирање на Аристотеловата Поетика? Што стои во заднината на употребата на терминот σύστασις и употребата на синтагмата σύστασις τῶν πραγμάτων кај Аристотел и неговиот учител Платон?

Прилозите собрани во посебнa тематска целина „Παθημάτων κάθαρσιν or πραγμάτων σύστασιν? Professor Mihail D. Petruševski's Solution of the Problem of Tragic Catharsis 80 Years Later“ ги истражуваат сите овие прашања и нудат одговори што ќе ве поттикнат да размислувате и можеби ќе ве натераат да поставите уште повеќе прашања.

Од не помала важност се и прилозите посветени на други теми во овој број.

Патувањето на електронското списание Систасис започна пред дваесет години. Тоа настана со цел да биде дигитален простор каде што ќе се собираат прилози од класичните филолози, историчарите, археолозите, философите и сите други што ги проучуваат цивилизациите на Стара Грција и Рим, нивното наследство и рецепција. Состав на стручни и научни прилози, преводи од старогрчки и латински, прикази и рецензии на книги, апстракти. Судир на различни идеи, мислења, погледи. Библиографијата на сите прилози објавени од првиот број па сѐ до денес, подготвена за оваа посебна прилика, зборува сама по себеси за важноста да се има место каде што се објавуваат повици за доставување прилози двапати или барем еднаш годишно. Списанието немаше да може да прерасне во она што е денес без несебичните напори на многу луѓе и без континуираната финансиска поддршка од Министерството за култура на Република Северна Македонија.

Би сакала да им искажам благодарност на основачот на нашето списание Маргарита Бузалковска Алексова, професор на Институтот за класични студии во Скопје и негов прв главен и одговорен уредник, на сите членови на уредувачкиот одбор, актуелни и минати, и на сите соработници (рецензенти, лектори, уредници), коишто низ годините имаат посветено многу часови за да го овозможат објавувањето на Систасис. Би сакала исто така да им искажам длабока почит за соработката на сите автори, коишто објавувањето на своите научни трудови му го доверуваат на нашиот уредувачки одбор. И конечно, уредувачкиот одбор на Систасис му должи голема благодарност на Владимир Сидоровски, којшто беше одговорен за веб-дизајнот и за техничкото уредување на содржините на списанието, а кој за жал прерано нѐ напушти. Вечно ќе се сеќаваме на него.

Драги колеги и пријатели на Систасис, уредувачкиот одбор ќе продолжи да работи со ентузијазам, надевајќи се дека подготовката на нови броеви го поплочува патот за нови големи откритија.

Елена Џукеска

Главен и одговорен уредник

СТАТИИ

Светлана Кочовска-Стевовиќ

Лукијан и Хомер: рецепцијата на Хомер во Вистинска приказна(1-21)

Целта на овој прилог е да ја истражи рецепцијата на Хомер и на Хомеровите епови во делото Вистинска приказна од Лукијан од Самосата. Примарниот интертекст на делото е епизодата од Одисеја (Od. 9. 39–12. 453) во која Одисеј на гозбата кај Алкиној им ја раскажува на Фајачаните приказната за своето необично патување: нараторот во Вистинска приказна, именуван исто како и авторот на делото, Лукијан, раскажува дека тргнал на патување по море за време на кое, носен од ветрови и бури, посетил многу места населени со необични форми на живот, а во еден миг, исто како и Одисеј, се нашол во подземниот свет. Делото изобилува со референции на Хомер и со пародични алузии на сцени и епизоди главно од Одисеја, но и од Илијада. Овие интертекстуални постапки се најбројни во описот на престојот на нараторот на Островот на Блажените (Luc. VH 2. 5–35), каде што престојуваат сенките на Хомер и на неговите книжевни херои. Средбите на нараторот со Хомер и со неговите херои не го рефлектираат само односот на Лукијан кон Хомер туку и кон неговата биографска и критичка рецепција. Во делото Лукијан го обвинува Хомер дека е лажго и се подбива со неговите биографи и критичари поради нивната тенденција да измислуваат приказни и да посветуваат внимание на безначајни нешта.

adobe acrobat pdf file 512 pdf

Филип Марковски

Писмото бр. 71 на Теодор Студит и вториот бран на иконоборското движење во Византија(22-41)

Овој труд има две главни цели што треба да ги исполни: 1. превод на писмото со намера за збогатување со средновековен изворен материјал на македонски јазик; 2. анализа на писмото и негово сместување во поширокиот контекст. Теодор Студит со својот опширен творечки опус е најзнаменитиот претставник на иконофилството во текот на вториот иконоборски бран, така што сметаме дека тој е соодветна личност преку која може да се осознаат главните текови на даденото историско време.

adobe acrobat pdf file 512 pdf

Слободан Танасковски

Библиографија на објавени трудови во списанието Систасис број 1 (2002) ‒ број 40 (2022)(42-59)

adobe acrobat pdf file 512 pdf

АПСТРАКТИ НА ДОКТОРСКИ ТРУДОВИ

Лидија Ковачева

Обредната симболика во антиката и во македонската народна традиција(60-63)

adobe acrobat pdf file 512 pdf

ТЕМАТ: ΠΑΘΗΜΑΤΩΝ ΚΑΘΑΡΣΙΝ OR ΠΡΑΓΜΑΤΩΝ ΣΥΣΤΑΣΙΝ?
PROFESSOR MICHAIL D. PETRUŠEVSKI'S SOLUTION OF THE PROBLEM OF TRAGIC CATHARSIS 80 YEARS LATER

Elena Koleva

Encomium in honor of the Macedonian scholar–philologist – Mihail D. Petruševski Ad perpetuam memoriam Mihaelis D. Petruševski(64-77)

Emendatio Mihaelis D. Petruševski in definitione tragodiae Aristotelis est docta inventio, logica correctio contra obscuram dogmam in totalitate formae artis poeticae. Syntagma κάθαρσις τῶν παθημάτων (ἔλεος καὶ φόβος) in definitione tragica est alienus locus: κάθαρσις (lustratio, purgamentum) est mystica res in rebus divinis… In disputatione Aristotelis De arte poetica absolute absens mysteria; autem vero Aristoteles disputat de arte (περὶ τέχνης, περὶ ἐμπειρίας, ἐμπειρίας εἴδεος poeticae). Vero autem in corpore Platonico abundat mysteria, divinae res, mystica, sed haec sunt res divinae: in dialoge Leges (Νόμοι) saepissime adest lustratio (καθαρμός) hosper mystica poena in scelerem et in vastationem sacrorum. Necesse est dicere syntagma (emendatio) ‒ in tragica εἴδεος ‒ „σύστασις τῶν πραγμάτων“ esse principium formae poeticae ex toto.

adobe acrobat pdf file 512 pdf

Katerina Kolozova

Poetics as Composition of Events(78-85)

The paper argues that Aristotle’s Poetics reveals a unique view of art or poetic creation as a realm closely intertwined with the rest of the domains of human cognitive and creative practices such as philosophy, science, technology all stemming from the centrality of the notion of technē. In order to access the notion of technē in a way that allows for the propositions made here, one has to endorse the trajectory of reading Aristotle’s text through the prism of the concept of systasis (of elements) as the definition of tragedy, an argument put forward in a daring and illuminating way more almost 70 years ago by the Macedonian classical philologist, Mihail D. Petruševski.

adobe acrobat pdf file 512 pdf

Marina Christodoulou

Neither "pathēmatōn", nor "symptōmatōn", or "kataphaseōn" katharsin: The non-cathartic philosophy of "non-decision" and "ephexis in decision"(86-146)

Professor Mihail D. Petruševski was a Macedonian Philologist who proposed that pathēmatōn katharsis or katharsis pathēmatōn (παϑημάτων κάϑαρσις or κάϑαρσις παϑημάτων), as it appears in the first line of the definition of Tragedy (in Aristotle's Poetics), was an error of copying, and the correct phrase Aristotle most probably used was pragmatōn systasis or systasis pragmatōn (πραγμάτων σύστασις or σύστασις πραγμάτων; the order, system, concatenation of things, facts, or events). Catharsis was favored and given a medical-pathological interpretation by Bernays, and others before him, which created a tradition and a consensus on how to understand catharsis and consequently the essence of Tragedy itself. I argue here in favor of Mihail D. Petruševski's linguistic-philological proposal, and I extend it to include philosophy, where I propose and argue that we have a cathartic understanding of philosophy as well, that is, a cathartic understanding of the exogenous affects it produces or brings on the reader, in parallel to our perception that there is the telos and the essential exogenic element of catharsis in our interpretation of what Tragedy, arts, in general, and psychoanalysis, do, shall do, aim at, or shall aim at, and be practised for. I will try to propose and argue on how the philological discovery of Petruševski can or shall be applied to Philosophy, and to other discourses and disciplines, and the pivotal ethico-political importance of this discovery to our general habits of thought and to our habits or forms of life.

adobe acrobat pdf file 512 pdf

Darin Angelovski

The Critical Reception of Academician Michail D. Petruševski's Conjecture 'Composition of Events'(147-156)

The aim of this article is to analyse the critical reception of the conjecture composition of events made by Academician Mihail D. Petruševski. Our intention is to provide insight into the articles published in Macedonian journals (Godišen zbornik na Filozofskiot fakultet ‒ Annuaire de la Faculté de Philosophie, Živa Antika ‒ Antiquité vivante, Stožer, Sovremenost), in which Academician Petruševski communicated the new reading of Aristotle's definition of tragedy and then to make an overview of the critical responses to this issue home and abroad.

adobe acrobat pdf file 512 pdf

Elena Džukeska

On the Use of the term σύστασις in Aristotle and Plato(157-169)

The arguments for making the conjecture πραγμάτων σύστασιν on Aristotle's definition of tragedy were corroborated by Mihail D. Petruševski both by palaeographical analysis of the surviving manuscripts and copies of the Poetics and by comprehensive semantical and textual analysis of Aristotle's theory of poetry. He pointed out that in the Poetics the term κάθαρσις is mentioned only once more other than in the definition of the tragedy. Whereas the term σύστασις and in particular the phrase σύστασις των πραγμάτων is mentioned many times, the ’composition of events (acts)’ i.e. the plot being one of the main six elements of the tragedy.

The aim of this paper is to explore the overall use of the term σύστασις in Aristotle's works in comparison to its use in Plato's works in order to provide linguistic data for reevaluation of the arguments provided by Petruševski on one hand and to deepen our understanding of the evolution of the meaning of this term within the Greek language on the other.

adobe acrobat pdf file 512 pdf

JSN Epic template designed by JoomlaShine.com